fbpx

1
Na osnovu čl. 21. i 23. Zakona o rodnoj ravnopravnosti (“Službeni glasnik RS”, broj 52/2021, dalje: Zakon), Stevan Ranča, direktor, White Rook d.o.o. Kovačica, dana 30.12. 2022. godine, donosi
PLAN I PROGRAM RAZVOJA, UNAPREĐENJA I OSTVARIVANJA RODNE RAVNOPRAVNOSTI
2
1. Uvodne odredbe
Rodna ravnopravnost podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života, jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda, korišćenje ličnih znanja i sposobnosti za lični razvoj i razvoj društva, jednake mogućnosti i prava u pristupu robama i uslugama, kao i ostvarivanje jednake koristi od rezultata rada, uz uvažavanje bioloških, društvenih i kulturološki formiranih razlika između muškaraca i žena i različitih interesa, potreba i prioriteta žena i muškaraca prilikom donošenja javnih i drugih politika i odlučivanja o pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim odredbama, kao i ustavnim odredbama.
Diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, jeste svako neopravdano razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven način, u odnosu na lica ili grupe lica, zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu u: obrazovnoj, ekonomskoj oblasti; oblasti zapošljavanja, zanimanja i rada, samozapošljavanja; zdravstvenom osiguranju i zaštiti; socijalnom osiguranju i zaštiti; oblasti bezbednosti; ekologiji; oblasti kulture; sportu i rekreaciji; kao i u drugim oblastima društvenog života.
Neposredna diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njihovog pola, polnih karakteristika, odnosno roda, u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.
Posredna diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, postoji ako, na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa, lice ili grupu lica, stavlja ili bi mogla staviti, zbog njihovog pola, polnih karakteristika, odnosno roda, u nepovoljan položaj u poređenju sa drugim licima u istoj ili sličnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.
Diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa nepovoljnije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda, ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju.
Diskriminacijom na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, smatra se i uznemiravanje, ponižavajuće postupanje, pretnje i uslovljavanje, seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje, rodno zasnovan govor mržnje, nasilje zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu ili promeni pola, nasilje prema ženama, nejednako postupanje na osnovu trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta, odsustva radi posebne nege deteta u svojstvu očinstva i materinstva (roditeljstva), usvojenja, hraniteljstva, starateljstva i podsticanje na diskriminaciju kao i svaki nepovoljniji tretman koji lice ima zbog odbijanja ili trpljenja takvog ponašanja.
Diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, zabranjena je u odnosu na: uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla;
3
uslove rada i sva prava iz radnog odnosa; obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje; napredovanje na poslu; otkaz ugovora o radu.
Diskriminacija lica po osnovu dva ili više ličnih svojstava bez obzira na to da li se uticaj pojednih ličnih svojstava može razgraničiti je višestruka diskriminacija ili se ne može razgraničiti (interseksijska diskriminacija).
Ne smatraju se diskriminacijom na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, mere za zaštitu materinstva i očinstva (roditeljstva), usvojenja, hraniteljstva, starateljstva, kao i zaštita na radu zaposlenih različitog pola, u skladu sa propisima kojima se uređuju radni odnosi i bezbednost i zdravlje na radu, posebne mere uvedene radi postizanja pune rodne ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju na osnovu svog pola, polnih karakteristika, odnosno roda.
Ne smatraju se diskriminacijom na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, posebne mere donete radi otklanjanja i sprečavanja nejednakog položaja žena i muškaraca i ostvarivanja jednakih mogućnosti za žene i muškarce.
Zakonom se uređuje pojam, značenje i mere politike ostvarivanja i unapređenja rodne ravnopravnosti, kao i vrste planskih akata u oblasti rodne ravnopravnosti, nadzor nad primenom Zakona i druga pitanja od značaja za ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti. Navedenim zakonom se uređuju obaveze organa javne vlasti, poslodavaca i drugih socijalnih partnera da integrišu rodnu perspektivu u oblasti u kojoj deluju.
2. Pravni okvir
 Ustav Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, br. 98/2006);
 Zakon;
 Zakon o zabrani diskriminacije (“Službeni glasnik RS”, br. 22/2009 i 52/2021);
 Zakon o radu (“Službeni glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 (Odluka US), 113/2017 i 95/2018 (autentično tumačenje));
 Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, br. 27/2018, 6/2020 i 129/2021 (dr. zakon));
 Pravilnik o izradi i sprovođenju plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti (“Službeni glasnik RS”, br. 67/2022, dalje: Pravilnik);
 opšti akti White Rook d.o.o.
3. Sadržina Plana upravljanja rizicima
Plan upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti (dalje: Plan upravljanja rizicima) predstavlja garanciju rodne perspektive, urodnjavanja i uravnotežene zastupljenosti polova u radnim procesima.
Garancija rodne perspektive odnosi se na uzimanje u obzir rodnih razlika, razlika po polu i različitih interesa, potreba i prioriteta žena i muškaraca i njihovo uključivanje u sve faze planiranja, pripreme, donošenja i sprovođenja odluka White Rook d.o.o., kao i obavljanja radnih procesa.
Urodnjavanje predstavlja sredstvo za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti kroz uključivanje rodne perspektive u sve faze procesa rada.
4
Uravnotežena zastupljenost polova postoji kada je zastupljenost jednog od polova između 40-50% u odnosu na drugi pol, a osetno neuravnotežena zastupljenost polova postoji kada je zastupljenost jednog pola niža od 40% u odnosu na drugi pol, osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.
Prilikom izrade Plana upravljanja rizicima polazi se od radnih procesa u svim oblastima funkcionisanja.
Plan upravljanja rizicima sadrži:
 spisak oblasti i radnih procesa koji su naročito izloženi riziku za povredu principa rodne ravnopravnosti, uključujući i rezultate procene stepena rizika;
 spisak preventivnih mera kojima se sprečavaju rizici i rokovi za njihovo preduzimanje;
 podatke o licima odgovornim za sprovođenje mera iz Plana upravljanja rizicima.
4. Radni procesi
Osnovni podaci:
Naziv: WHITE ROOK DOO
Adresa sedišta: JNA 25
Matični broj: 21339393
PIB: 11033214
Odgovorno lice: Stevan Ranča
Podaci o licu za koordinaciju/rodnu ravnopravnost:
Ime i prezime: Borislavka Jeftić
Broj telefona: +381695236689
Email: borislavkajeftic@whiterookdesign.com
Struktura Organa :
Direktor – Menadzment- Proizvodnja
Ukupan broj zaposlenih i radno angažovanih lica u iznosi _105__(100%).
5
ro…
Od ukupnog broja zaposlenih: __60_% čine muškarci 40__% čine žene.
Starosna struktura zaposlenih:
Ukupno: ____65_____ (61,90%) od 21-30 godina života
Ž: _____22___ (20,95%)
M: ___43___ (40,95%)
Ukupno: ______30___ (_28,57%) od 31-40 godina života
Ž: ___14_____ (13,33%)
M:___16_____ (15,24%)
Ukupno: ___10______ (9,52%) od 41-50 godina života
Ž: ___6_____ (5,71%)
M:___4_____ (3,81%)
6
Stručna sprema zaposlenih i radno angažovanih:
Kvalifikacije koje poseduju zaposlena i radno angažovana lica, razvrstana po polu: Nivo kvalifikacije: Ukupno: Žena: Muškaraca: 1.Master 5 (4,76 %) 5 ( 4,76 %) 0 ( 0%) 2. Visoka SS 27 ( 25,71 %) 9 ( 8,57) 18 (17,14 %) 3.Viša SS 3 ( 2,86%) 3 (2,86 %) 0 (0 %) 4.Srednja SS 68 ( 64,76%) 21 (20%) 47( 44,76%) 5.Osnovno obrazovanje 2(1,90 %) 0 ( 0%) 2 (1,90 %)
5. Procena rizika
Plan upravljanja rizicima izrađuje se na osnovu procene rizika, koja predstavlja početnu fazu u procesu izrade Plana upravljanja rizicima.
Procenom rizika identifikuju se izvori mogućeg ugrožavanja lica u procesu rada koji mogu da prouzrokuju povredu principa rodne ravnopravnosti i sagledavaju moguće posledice, potrebe i mogućnosti za zaštitu od povrede principa rodne ravnopravnosti.
Procena stepena rizika se vrši uz pomoć matrice kojom se rizik procenjuje i meri kao: veoma visok (crvena), visok (narandžasta), umereni (žuta) i nizak (zelena), na osnovu kojih se procenjuje verovatnoća nastanka rizika, kao i posledica tog rizika, prema navedenoj tabeli.
7
Katastrofalna
Posledice
5
Ozbiljna
4
Umerena
3
Mala
2
Minimalna
1
1
2
3
4
5
Verovatnoća
Zanemarljiva
Mala
Srednja
Velika
Izrazito Velika
Veoma visok
Visok
Umereni
Nizak
Procena rizika u određenom random procesu vrši se tako što se broj zaposlenih manje zastupljenog roda u radnom procesu podeli sa ukupnim brojem zaposlenih u tom radnom procesu i pomnoži sa 100. Tada se dobija procenat uravnoteženosti polova u sektoru na osnovu čega se može proceniti rizik rodne neravnopravnosti.
Rodna ravnopravnost je zastupljena ako je uravnoteženost između 40 i 50%, što znači da ispod 40% postoji nizak rizik rodne neuravnoteženosti.
Procena rizika na osnovu koje se utvrđuje verovatnoća nastanka posledice prema gore navedenoj tabeli služi da se u svakom radnom procesu identifikuju procesi koji su naročito izloženi riziku za povredu principa rodne ravnopravnosti i to na sledeći način:
 0 – 10% veoma visok rizik;
 10 – 20% visok;
 20 – 30% umereni;  30 – 40% nizak.
Na osnovu izvršene analize utvrđuje se koji su radni procesi naročito izloženi riziku za povredu principa rodne ravnopravnosti.
MENADŽMENT – broj zaposlenih i rodna zastupljenost: 6 (M: 2, Ž: 4)
Što znači da je zastupljenost pola M -33,33 % , a Ž – 67, 67% i podrazumeva da je rizik za povredu principa rodne ravnopravnosti NIZAK.
PROIZVODNJA – broj zaposlenih i rodna zastupljenost: 98 (M:61 , Ž: 37)
Što znači da je zastupljenost pola M – 62,24 %, a pola Ž – 37,76 i podrazumeva da je rizik za povredu principa rodne ravnopravnosti u ovom random procesu NIZAK.
6. Radni procesi koji su izloženi riziku za povredu principa rodne ravnopravnosti
8
Za obavljanje radnih procesa u MENADŽMENTU zaposleno je i radno angažovano ukupno 6 lica (100%).
Broj i procenat zaposlenih i radno angažovanih žena u finansijskoj službi je 4 (67,67%). Broj i procenat zaposlenih i radno angažovanih muškaraca u službi je 2 (33,33).
Starosna struktura zaposlenih u MENADŽMENTU:
Ukupno: 1 (16,67%) od 21-30 godina života
Ž: 1 ( 16,67 %)
M: 0 (0%)
Ukupno: 5 (83,33%) od 31-40 godina života
Ž: 3 (50%)
M: 2 (33,33%)
Ukupno: __/_______ (__%) od 41-50 godina života
Ž: _____/___ (__%)
M:______/__ (__%)
Ukupno: ____/_____ (__%) od 51-60 godina života
Ž: ____/____ (__%)
M:_____/___ (__%)
Ukupno: _____/____ (__%) od 61-70 godina života
Ž: ___/_____ (__%)
M:______/__ (__%)
Kvalifikacije koje poseduju zaposlena i radno angažovana lica, razvrstana po polu: Nivo kvalifikacije: Ukupno: Žena: Muškaraca: 1.Master 2 (33,33 %) 2 (33,33 %) 0(0 %) 2.Visoka SS 2 (33,33 %) 1 (16,67 %) 1 (16,67 %) 3.Srednja SS 2 (33,33 %) 1 (16,67 %) 1 (16,67 %)
Ne postoje radni procesi koji su naročito izloženi riziku, samo radni procesi sa niskim rizikom za narušavanje rodne ravnopravnosti.
7. Preventivne mere kojima se sprečavaju rizici i rokovi za njihovo preduzimanje
Mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti se dele na opšte mere i posebne mere.
Opšte mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti jesu zakonom propisane mere kojima se u određenoj oblasti zabranjuje diskriminacija na osnovu pola, odnosno roda, ili nalaže odgovarajuće postupanje radi ostvarivanja rodne ravnopravnosti.
Posebne mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti su aktivnosti, mere, kriterijumi i prakse u skladu sa načelom jednakih mogućnosti kojima se obezbeđuje ravnopravno učešće i zastupljenost žena i muškaraca, posebno
9
pripadnika osetljivih društvenih grupa, u svim sferama društvenog života i jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda.
Prilikom određivanja posebnih mera moraju se uvažavati različiti interesi, potrebe i prioriteti žena i muškaraca, a posebnim merama mora se obezbediti:
 primena urodnjavanja i rodno odgovornog budžetiranja u postupku planiranja, upravljanja i sprovođenja planova, projekata i politika;
 promovisanje jednakih mogućnosti u upravljanju ljudskim resursima;
 uravnotežena zastupljenost polova u upravnim i nadzornim telima i na položajima;
 uravnotežena zastupljenost polova u svakoj fazi formulisanja i sprovođenja politika rodne ravnopravnosti;
 upotreba rodno senzitivnog jezika kako bi se uticalo na uklanjanje rodnih stereotipa pri ostvarivanju prava i obaveza žena i muškaraca;
 prikupljanje relevantnih podataka razvrstanih po polu i njihovo dostavljanje nadležnim institucijama.
Vrste posebnih mera su:
 mere koje se određuju i sprovode u slučajevima osetno neuravnotežene zastupljenosti polova;
 podsticajne mere, kojima se daju posebne pogodnosti ili uvode posebni podsticaji u cilju unapređenja položaja i obezbeđivanja jednakih mogućnosti za žene i muškarce i u svim radnim procesima Organa javne vlasti, kao i u svim oblastima društvenog života;
 programske mere, kojima se operacionalizuju programi za ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti.
White Rook D.O.O. je primenio sve opšte mere propisane Zakonom o radu, a koje se odnose na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa, obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje, napredovanje na poslu i prestanak radnog odnosa.
Predlog mera u konkretnom primeru:
Posebne mere
1. umanjiti rodni disbalans prilikom zapošljavanja;
2. organizovati obuke zaposlenih o rodnoj ravnopravnosti u sferi rada;
3. analizirati ostale radne procese kod White Rook d.o.o. u cilju ispitivanja zainteresovanosti zaposlenih manje zastupljenog pola za obavljanje poslova iz radnog procesa u kojem postoji veoma visok rizik od povrede principa rodne ravnopravnosti;
4. pratiti opterećenje zaposlenih brojem i vrstama zaduženja s posebnim osvrtom na opterećenje koje u radnom procesu imaju zaposleni manje zastupljenog pola;
5. kontinuirano pratiti pojedinačna radna opterećenja zaposlenih i vršiti preraspodelu posla u skladu sa kadrovskim mogućnostima;
6. organizovati razgovore sa zaposlenima koji obaveste o prestanku radnog odnosa o razlozima prestanka.
Predlozi posebnih mera u procesima rada koji su naročito izloženi riziku za povredu principa rodne ravnopravnosti:
1. obezbeđivanje resursa za uključivanje rodne ravnopravnosti u celokupno delovanje:
10
 unapređivanje rodne inkluzivnosti u svim procesima rada Organa javne vlasti;
 podsticati zaposlene da uključe rodnu dimenziju u radne procese koje obavljaju;
2. mere za podršku usklađivanja porodičnog i profesionalnog života:
 obezbeđivanje usklađenosti porodičnog i profesionalnog života, a posebno lakše ostvarivanje prava i obaveza zaposlenih koji su negovatelji člana uže porodice ili člana domaćinstva;
 u skladu sa potrebama procesa rada i raspoloživim ljudskim resursima primeniti odredbe Zakona o radu i opštih akata poslodavca koje omogućavaju ovim zaposlenim i radno angažovanim licima drugačiji raspored radnog vrema, rad od kuće i drugo;
 pratiti rad zaposlenih po povratku sa odsustva i sprečiti moguća opterećenja prilikom raspodele radnih zadataka;
 organizovati razgovore sa zaposlenima koji obaveste o prestanku radnog odnosa o razlozima prestanka;
 prikupljene informacije koristiti u svrhu unapređenja položaja zaposlenih i radne atmosfere;
3. mere protiv rodno zasnovanog nasilja, uključujući i seksualno uznemiravanje, zlostavljanje i ucenjivanje:
 informisanje zaposlenih o zakonskim i podzakonskim propisima koji propisuje mere protiv rodno zasnovanog nasilja, uključujući i seksualno uznemiravanje, zlostavljanje i ucenjivanje;
 organizovanje obuka zaposlenih u ovu svrhu;
 sankiconisanje nedozvoljenih ponašanja zaposlenih;
 uređivanje postojećih opštih akata i donošenje novih koji uređuju sprečavanje rodno zasnovanog nasilja, uključujući i seksualno uznemiravanje, zlostavljanje i ucenjivanje;
4. upotreba rodno zasnovanog jezika;
Posebne mere primenjuju se dok se ne postigne cilj zbog kojeg su propisane, a to je rodna uravnoteženost u procesima rada.
8. Podaci o licima odgovornim za sprovođenje mera iz Plana upravljanja rizicima
Lica odgovorna za sprovođenje mera iz Plana upravljanja rizicima:
1. Ime i prezime _____Stevan Ranča_____________________, radno mesto __direktor__________, broj telefona _____+381641068070_____, Email: __stevanranca@gmail.com;
2. Ime i prezime ________Borislavka Jeftić__________________, radno mesto __administrativni radnik, broj telefona ___________+381695236689________________, Email: __borislavkajeftic@whiterookdesign.com;
11
3. Ime i prezime ______Vesna Barca____________________, radno mesto ___šef smene, broj telefona ____+381694661798______, Email: ______vesna@whiterookdesign.com __________________;
Stevan Ranča, direktor
______________________________
(Odgovorno lice)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Fill out this field
Fill out this field
Please enter a valid email address.

Menu